Loading

Heljda kao zimska namirnica

Heljda, ajdina (Fagopyrum sagittaium) – poreklom je iz centralne Azije. Plod je zrno trouglastog oblika koje služi isključivo za ljudsku ishranu. Naučno je utvrđeno da je zdrava i lekovita biljka.

U narodnoj medicini heljda se koristi kao hrana i napitak. Prema botaničkoj klasifikaciji heljda nije žitarica, ali se svrstava u tu grupu namirnica zbog sličnosti hranljivog sastava i načina pripreme. Naziva se crnim žitom. U stvari je zeljasta biljka iz roda Fagopyrum, srodna rabarbari. Heljda ima sve dobre osobine kao i integralne žitarice, osim toga bogata je lizinom, esencijalnom aminokiselinom.

Sjemenke su suhe i sastoje se iz dva dijela: unutrašnji koji se koristi u ishrani i spoljna opna koja se koristi za punjenje jastuka.

Heljda je hranljiva i energetska namirnica, siromašna je masnoćama i kalorijama. Ona snaži i zagrijva. Stotinu grama jestivog zrna daje 335 kalorija. Vrlo je bogata hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima.

Najbogatija je ugljenim hidratima, bjelančevinama i biljnim uljem. Sadrži proteine nalik na gluten (11,5–12%), zasićene masne kiseline, biljno ulje (do 2,5%), ugljene hidrate (do 85% škroba).

Sadrži minerale: kalijuma (218 mg), fosfora (254 mg), kalcijuma (21 mg), magnezijuma (85 mg), željeza (3,2 mg), natrijuma, selena i fluora. Sadrži i mikroelemente: jod, cink, brom i dr. Sadržaj vitamina je sličan ostalim žitaricama. Ima skoro sve vitamine grupe B (naročito niacina), a posebno vitamin E (3,7 mg) i rutin koji utiče na krvni sistem i nervne ćelije. Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi.. Sastojak heljde je i agrimin koji smanjuje rizik sterilnosti.

Heljda je lako probavljiva i mogu je koristiti lica sa poremećenom probavom. U ishrani se koristi oljušteno zrno i brašno. Od brašna se priprema hljeb, kačamak i druga jela.
Sjeme heljde u kulinarskom smislu, veoma je ukusno i vrijedno. Heljda se koristi kao i riža, u obliku heljdine kaše, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se pripremaju ljekovite kaše, mnoga druga dinstana jela. U nekim zemljama smatra se vrhunskim specijalitetom. Kuha se oko 20 minuta.
Veoma je zahvalna, jer se odlično kombinuje s povrćem, gljivama i drugim žitaricama. Koristi se samo oljušteno zrno.
Brašno heljde je vrlo ukusno i hranljivo. Koristi se za pripremanje heljdine palente, hljeba i peciva (kao dodatak drugih žitarica), pita, palačinki, pogača, torti i drugih specijaliteta, kao i tijesta za rezance. Heljdino brašno često se koristi i kao dodatak drugim vrstama brašna. Peciva i palačinke od takve mješavine imaju nježnu strukturu i ukus maslaca.

Brašno heljde je više crno nego bijelo. Koristi se u slatkoj i slanoj varijanti. Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je probavljiva, ne podiže nivo glikoze u krvi, pa je pogodna, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. U restoranima se nudi kao poseban specijalitet.
U Rusiji skoro svaka porodica počinje dan sa kašom. Jede se kaša od heljde, pirinča, prosa, kukuruza. One se pripremaju u vodi ili mlijeku, slane ili slatke. Jedu se kao poseban obrok ili kao dodatak drugim jelima.

Ljekovita svojstva: jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, zagrijava, isušuje, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, izgrađuje krv, povećava lučenje urina. Odlična je za pamćenje i koncentraciju (naročito za starije osobe). Snižava pritisak, liječi arteriosklerozu i zatvor. Djelotvorna je i u liječenju bolesti pluća i bubrega. Preporučuje se osobama s probavnim smetnjama, rekonvalescentima i starijim osobama. Doprinosi pravilnom radu crijeva, pogodna je za vegetarijansku ishranu (jer sadrži znatan procenat proteina).
Posebna napomena: i stabljika heljde ima farmaceutsku vrednost, jer sadrži supstancu rutin, koja se koristi kao sredstvo koje zaustavlja krvarenje i povećava otpornost kapilara.

Izvor: Bez gluten

Dobre Kalorije
Right Menu Icon