Loading

Jedite i prihvatite svoj izgled

 

Svako od nas ima prijateljice, koleginice ili poznanice koje su uvijek na nekoj dijeti, a nije malo ni onih koji ni slučajno ne bi pojeli nešto što se ne uklapa u njihov “nov režim ishrane”. Upravo zato odlučili smo da o ovim temama razgovaramo sa psihologom Jovanom Bežević, koja posjeduje certifikat savjetnika za psihologiju ishrane američkog Instituta za psihologiju ishrane.

 

Najčešće greške

Već dugo najveća greška jeste dijeljenje hrane na dobru i lošu, prihvatljivu i neprihvatljivu, a podjele se prave po raznim kriterijumima. Nekada stepen isključivosti postaje gotovo opsesivan. Nije dobro ni što se strogo vodi računa o tome šta se jede, ali ne i kako i koliko, a u krilatici “doza je ono što čini otrov” ima mnogo istine. Kad se to nadoveže na prvu grešku, dolazi se do zaključka da ništa nije apsolutno dobro ili loše, već da postoje stvari koje treba jesti u manjim ili većim količinama.

 

Način na koji se jede

Da li se jede brzo ili sporo, imate li obroke ili jedete kad stignete, da li namijerno preskačete obroke? Nerijetko ćete čuti “nemam vremena” ili “ne mogu da jedem”, a zapravo se koristi odsustvo trenutne gladi da bi se “uštedjele” kalorije. Danas ljudi često jedu sami, a poznavanje antropologije i psihologije olakšava nam zaključak koliko je važno dijeljenje obroka s drugima. Jedna od grešaka jeste i to što se hrana tretira gotovo kao lijek, pa se zaključuje “ako ovo ne jedem, biću zdrav, a ukoliko ono budem redovno konzumirao, riješiću neki zdravstveni problem”. Umjesto da vam neko kaže “probaj ovo, veoma je ukusno”, čućete “probaj ovo, ne goji ili snižava holesterol”… Gubi se momenat uživanja, a njegovo mjesto zauzima “direktiva” tipa – jedite šargarepu, ona je antioksidans. Naučni pristup potiskuje emocionalni i čulni.

 

Griža savjesti poslije uživanja u hrani

U ranijim civilizacijama društvo je bilo znatno rigoroznije, što se ogledalo u mnogo većem broju najraznovrsnijih zabrana. Danas “sve možete”, ali… Imate mogućnost izbora, ali ako ovo ili ono uzmete, sami ste krivi. Kad govorimo o ishrani, kao da vam neko kaže – jedite šta god poželite, ali to je štetno, pa ćete se razboleti.

 

Jedenje na nervnoj bazi ili kao utjeha

Ljudi različito reaguju na stres. Neko u takvim okolnostima ne može da jede, pa ako one potraju, znatno smrša, a ima i onih koji se u takvim periodima udebljaju nekoliko kilograma. Tome su naročito podložni ljudi koji su “hronično na dijetama” ili broje svaku kaloriju. Gledano sa fiziološke strane, hrana, a naročito masna i slatka, može da nas smiri. Ipak, ako je riječ o stresu koji traje duže vreme – radi se o izbjegavanju, tj. ljudi jedu i ne razmišljaju o onome što ih muči. To stvara osjećaj pasivnosti i gotovo infantilan način suočavanja s problemima. Kada smo mali, hrana nam je veliki izvor utjehe. Svi se sjećamo čokoladica koje smo dobijali kad su nas vodili kod ljekara. U odraslom dobu, svi ponekad postupamo po tom obrascu i to nije loše, ali problem je kad postane manir. Veoma je bitno da se čovek suoči s problemom.

 

Prihvatite sebe

Ljudi koji smršaju zahvaljujući dijeti, u 85 odsto slučajeva vrate kilograme tokom sljedećih pet godina. Suština je u tome što takva ishrana nije održiva. Kad počinju dijetu, razmišljaju u stilu – patiću neko vreme, srediću težinu, a onda ću ponovo moći da jedem ono što volim. Hrana je za mnoge značajan izvor uživanja, a jedenje onoga što ne volite djeluje kao neka vrsta samokažnjavanja. Naravno, govorimo o osobama koje nisu prinuđene da dijetu drže zbog zdravstvenih razloga. Suština je da se nađe dugoročno rješenje koje vjerovatno neće podrazumijevati konzumiranje svega što ta osoba voli, ali to što će jesti, ne smije da mrzi. Odnos prema tijelu formira se i pod uticajem porodice i pod pritiskom društva, ali u suštini, sve kreće iznutra, sve je psihološka stvar same osobe, samo što joj okolnosti daju formu. Svi živimo u istom društvu, ali nemamo iste probleme, zar ne? Sve žene, svakodnevno, u reklamama gledaju zgodne djevojke, ali se ne “lome” sve da bi izgledale kao one. Generalno, to je pitanje tjelesne slike, što vodi ka traženju odgovora na pitanje – da li prihvatamo sebe? Danas je vrlo prisutno poistovećivanje identiteta sa izgledom, užasno stavljanje akcenta na pojavno. Postalo je veoma važno da li si lijep, zgodan, dobro obučen… Opet, ne smijemo da zaboravimo da se to ne dešava baš svima. Da bi se govorilo o poremećaju ishrane, jedan od preduslova jeste vrednovanje sebe kao osobe na osnovu izgleda. Dakle, sve što znam i svi ljudi koje volim i koji me vole ostaju u zapećku, a u fokusu je samo izgled mog tijela.

 

Dubok psihološki preobražaj

U izvesnoj meri i neko vreme – da. Međutim, nema znaka jednakosti između gubitka kilograma i rješavanja svih životnih problema. Ako pratite ljude koji su smršali putem dijete i uspjeli da zadrže te rezultate, otkrićete da im se u međuvremenu desilo nešto što im je promenilo život – zaposlili su se, zaljubili, preselili… Uspostavljanje zdravog odnosa prema hrani i svom tijelu obično je praćeno dubokim psihološkim preobražajem.

Za Story psihologinja Jovana Bežević

Dobre Kalorije
Right Menu Icon