Loading

Šta je health hallo effect

HRANAHrana

Živim u gradu, nemam zemlju, a rođaci po selima su u priličnoj meri racionalizovali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Osuđena sam na hipermarkete, mini markete i piljarice i pijace. Trudim se da jedemo najviše ono što lični na hranu. Ne kupujemo minut pire ili gotov preliv za špagete.A ova fantastična ideja, Grupe solidarne kupovine, nije se primila i nije zaživela.

Kupujući organsko

Međutim, i ja sam pala na tu foru. Kupim organsko. Kad uđem u Univer, zastanem kraj desnog dela pulta za povrće i gledam šta ima Vozar. Organsko.

I tako pre neki dan, uzmem kupus “sarmaš”, svež, za planiranu tonu salate, organske. Kad tome dodam organsko maslinovo, himalajsku so i neorganski limun, sve samo foliranje, baš ćemo se osvežiti. Mi jedemo na tone salate, to znači da smo nas troje u stanju da pojedemo kilogram i po kupusa, kilu paradajza, po debelu glavicu salate svako ili preko kilograma krastavaca, uz običan ručak. Čisto da znate ako nas zovete u goste, obratite pažnju.

Zato mi nije bio problem da uzmem tu veliku glavicu kupusa u korpu. Za salatu. Baš veliku. Dva kilograma. Organska.

Otkucam na vagi, dobijem 280 dinara. Ne reagujem. Kupujem dalje. Organski crni luk, organski spanać, organske tikvice. U jednom trenutku, a velika je ta pijaca u Univeru na Novom naselju, prođem pored nabacanih glavica kupusa. Okrndžanog, razlistanog, običnog kupusa. Bacim pogled na cenu: 24 din/kg.

24 din kilogram kupusa.

Malo žmirnem. Možda mi i neka senka pređe preko lica. Možda su mi se i usne skupile na trenutak, sve ono što mi muž kaže da radim kad pomislim da sam budala ili da me neko pravi na budalu.

Međutim, nastavim da guram kolica, bazam po prodavnici i kupujem jedite-jednom-nedeljno-ribu-zdravo-je, iako znam da je tovljena jer sigurno nemamo u ponudi onu koja je slobodno plovila morima i jezerima, i pile proizvođača za kojeg makar znam da nije u prvih deset na rang listi uvoznika smrznutog mesa iz Argentine ali zasigurno ne znam kako je pre toga hranjeno, i tako, foliram neke zdrave izbore za koje pojma nemam da li su, jer mi nemamo pojma koliko se poštuje sledljivost i šta su te životinje jele i čime su hranjene te krave, i šta još ima u tom siru…

I tako polufilozofski nekako obavljam svoju nabavku, stojim kod rafa zdrave hrane i gledam šta još nemam u kući a baš bi bilo dobro da bacim novac na to, gledam ta posebna maslinova ulja i kojekakve začine, uzimam organski susam da ga polivam po svom organskom kupusu, kad, u jednom trenutku, ugledam i Steviju, nije nešto organska ali je veliko pakovanje 700 dinara, nemam ni naočare da pročitam koliko je čista i što u njoj još ima, ali hajde da dam još jednu šansu Steviji jer sam s prvom toliko kolača bacila zbog lošeg odmeravanja, stavim u korpu i ona mi se namesti tamo između svega organskog i neorganskog, taman tako da vidim gramažu.

Stevija, u pakovanju koje izgleda kao pola kile – 75 grama, koji menjanju šećer 1:1. Majke mi. Kutija je veća od one za Kraš Express, ali unutra ima 75 grama!

Pa, je li to znači skoro 10 dinara jedan gram?! Ko kokain, bokte!

Jebem ti, Tanja, si ti toliko baš flipnula?

I krenem ti ja backwards, vratim Steviju,  vratim susam, nazad na pijacu, vratim luk sa dijamantskom opnom i tikvice sa semenkama od zlata, vratim sve, SVE, AAAAAA! Osim kupusa.

Međutim, kupim i onaj za džabaka. Da uporedim.

Kod kuće napravim dve pune bole kupus salate, organske i  neorganske i shvatim da nikad, NIKAD, ne bih prepoznala da mi sad neko išibicari ove dve posude, izmenja im mesta i da mi da pokušam da provalim koja košta 240, a koja 24 dinara, koji je organski, a koji konvecionalno gajeni.

organski i neorganski kupus

 

Moj mozak, doduše,  zna da kupus tretiran pesticidima i kupus gajen po principima organske proizvodnje, moraju imati različite efekte na zdravlje, ali moja čula ukusa nisu našla niti jednu razliku.

***

oznaka-org-proizvoda

Kao kad sam onomad, ima tome više meseci, ušla u obližnju prodavničicu koja se zove “Organic food”. Svi proizvodi imaju nalepnicu koju vidite desno. Tako je po zakonu, ako je nešto organsko, onda će nositi i takav znak na ambalaži.

I, u toj prodavničici, u frižideru, ugledah organska jaja. Bez nalepnice. Pre par meseci, 30 dinara komad. Kao zlatna koka da ih je snela. Pitam prodavca, odakle su. Iz Bele crkve, kaže. – OK, mogu li da vidim sertifikat? – Nemamo sertifikat. – Onda ne možete da tvrdite da je organsko. – Ali, kad jeste. – Ali, kako znate. – Tako kaže proizvođač. – Da li ste mu tražili sertifikat? – Ne. – Nemojte onda da prodajete jaja bez sertifikata.

Bila sam prilično stroga.

I strogo izađem. Garant je mislio da sam inspekcija neka.

Uđem pre par dana da kupim nešto što sam zapamtila da imaju a drugi nemaju, gde su jaja, nemamo jaja, zašto nemate, proizvođač ne može da nam dostavi sertifikat. Well done, Tanja.

Halo efekat zdravlja

Već više puta je dokazano da etiketa ORGANSKO, utiče na nas i ostavlja posebno snažan utisak o zdravom. To mišljenje, tu nekritičku percepciju naučnici zovu halo efekat zdravlja.

Presmešni su stručnjaci za organsko (a ja čak i nisam stručnjak za organsko, već samo glupi potrošač), kad dobiju istu Mekdonaldsovu hranu, malo iseckanu i drugačiju posluženu, s naznakom, organsko. Pa komentarišu kako je ukus mnogo bolji nego tipičan Mek. Dakle, sama reč, magična reč ORGANSKO, utiče na njihov utisak, a možda stvarno i na čulo ukusa, da jedu sada zdraviji Mek.

Ima jedna studija, rađena na Cornell University’s Food and Brand Lab, koja dokazuje da nalepnica organsko, utiče na potrošače mnogo više nego bila šta drugo što se preporučuje za zdravlje: ukus, kalorije, sveukupna nutritivna vrednost, prihvata se kao sinonim zdravlja i ta se hrana, nekritički, odmah razume kao zdravija po svim mogućim kriterijumima.

Studija je obuhvatila 115 ljudi koji su povedeni u lokalni supermarket gde im je dato da ocene tri para različitih proizvoda: dve vrste jogurta, dve vrste keksa i dve vrste čipsa. U svakom paru, jedan je bio označen kao “organski”, dok je na drugom bila etiketa “regular”.

Pogađate, reč je bila o lažnim nalepnicama i o identičnim proizvodima.

Od učesnika studije zatraženo je da ocene ukus, kalorijsku vrednost i da iazberu koji bi proizvod radije kupili.

Iako je reč bila o identičnim proizvodima sa različitim oznakama, učesnici ankete se procenili da organski proizvodi sigurno imaju mnogo manje kalorija i bili su spremni da ih plate skoro 25% više nego regularne. Verovali su da organski jogurt i keks imaju manje masnoće, da ovaj keks i čips nemaju trans-masti, i da keks i čips imaju bolji nutritivni presek sveukupno.

Najobičnija nalepnica ih je čak zavela toliko da su ocenili da jogurt sa organskom nalepnicom punijeg ukusa, a da je “organski” čips zasitniji. Zamislite čak i ovo: većinom su ocenili da je regularni keks ukusniji, verovatno zbog predrasude da industrijska grickalica koja bi bila, kao, zdravija, obavezno neće biti ukusnija od tzv. nezdrave.

Osim onoga što i sami kapirate da je zaključak studije – da su ljudi povodljivi  kada vide etiketu i reklamu, ima još jedan: oni učesnici studije, koji redovno čitaju deklaracije, imaju objektivniji odnos prema reklami i oznakama na ambalaži, nego oni koji to ne čine.

Ista stvar je i sa nalepnicama i tvrdnjama “zdravo”, “dijetalno”, “za vitak struk”, “za zdravije srce”, “snižava krvni pritisak”… Verujemo blanko, hipnotišu nas, a, uglavnom, lažu.

Organik, kao sledeća velika pomama

Pre par godina, na Stenfordu je rađeno četvorogodišnje istraživanje o tome da li je organska hrana zaista toliko bolja ili zdravija, ili  ne. Naučnici su se bazirali na istraživanju “ili ne”.

Da li paradajz proizveden organski ima više kalijuma nego konvencionalno proizveden? Ne.

Da li je organska jagoda sa više vitamina C nego obična. Nije.

Da li je, uopšteno, organska hrana, zdravija za ishranu. Ne, kažu na Stenfordu.

Dakle, istražujući nutritivnu vrednost organskog voća i povrća, ova grupa naučnika je utvrdila da ovo nema bolji nutritivni sastav nego to isto, proizvedeno na konvencionalan način (ne GMO, molim vas, nego konvencionalno).

organic-vs-regular

U isto vreme, studije sa državnog univerziteta u Vašingtonu, pokazale su da organske jagode imaju više vitamina C i više antioksidanata, nego “obične”, da organski paradajz ima više moćnog antioksidansa, polifenola, nego paradajz gajen konvencionalno. Itd.

Pa, šta da radimo?

Pa, ne znam 🙂

Pogledajte ovu tabelu, naučite razlike između organske i konvencionalne proizvodnje i probajte da izvučete svoje zaključke i donosite svoje odluke, jer uvek će biti interesnih grupacija koje će probati da utiču na njih.

Organic vs. Conventional

Moral of the story

Naći meru.

Čitati deklaracije.

Uključiti mozak.

Proveriti da li imate rođaka na selu, to je veća fora nego rođak u Americi 😉

Dobre Kalorije
Right Menu Icon