Loading

Vitamin K

Vitamin K je jedan od vitamina koji naš organizam može sam sintetizirati u manjim količinma. Spada u vitamine topive u mastima, pored vitamina A, D i E.

Postoji pet oblika vitamina K. Označavamo ih slovima i brojevima, od K1 do K5. Prirodni oblik koji dobivamo hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crijevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski oblik vitamina K, kao i vitamin K4. Vitamin K5 ima antiseptička svojstva.

K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora. U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma.

Bakterije u crijevima mogu sintetisati vitamin K1, pa je vrlo bitno održavati dobru crijevnu floru. Male količine vitamina K mogu se deponovati u jetri. Prisutan je i u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena.

Kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom, postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. U tom slučaju jetra nije sposoban da proizvodi protrombin.

Vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz crijeva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina.  Manjak vitamina K nastaje i ukoliko je smanjena apsorpcija masti u probavnom sistemu.

Ukoliko manjak vitamina K postoji kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijuma iz  bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija je sinteza zavisna od prisustva vitamina K. U slučaju nedostatka vitamina K, kalcijum se pojačano izlučuje i dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu.

U periodu neposredno po rođenju, crijeva novorođenčeta su sterilna, a kao prevenciju poremećaja koji kod novorođenčeta mogu nastupiti usljed manjka vitamina K, preporučuje se njegovo davanje trudnicama neposredno pred porođaj.

U starosti manjak vitamina K doprinosi razvoju osteoporoze. Protein osteokalcin koji vezuje kalcijum čini to samo u prisustvu vitamina K. Vitamin K je inicijator mineralizacije kostiju.

Manjak vitamina K može nastati kod bilijarne opstrukcije, medicinskih tretmana putem kojih se ometa apsorpcija masti.

Apsorpciju vitamina K  pomaže: neomycin, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, X- zračenje, radijacija, užegla mast i cholestyramin. Salicilati i dikumarol (antikoagulans, napušten je u terapiji) su antagonisti vitamina K. Roto antibiotici, sulfaguanidin i sukcinilsulfatiazol uništavaju crijevne bakterije koje proizvode vitamin K (prvenstveno antibiotici koji se ne resorbuju).

Vitamin K u hrani se nalazi u sljedećim namirnicama: kupus, karfiol, prokelj, špinat, kopriva, list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, mrkva, krompir, džigerica, drob domaćih životinja, biljna ulja, riblje ulje, jogurt, sir, žumanjce, crni šećerni sirup od melase, morska trava, alge i dr.

U majčinom mlijeku ima ga više nego u kravljem mlijeku. U zelenom bilju se nalazi direktno vezan za hlorofil. Voće je siromašno vitaminom K. Nestabilan je u alkalijama i na svjetlu.

Prilagođeno sa Vitaminologija.

Dobre Kalorije
Right Menu Icon